ZA OSMJEH
Danas mi se stihovi ne pišu,
pratim oblak, očekujem kišu.
Svađaju se gromovi i munje,
u toj svađi nestade i struje!
Pobjegla sam iz barake moje,
kad zagrmi sve šerpe zazvone!
Šta da radim, noge mi klecave,
moram ići da doćeram krave.
Pa tako mi moga krivog štapa
pomusti ih moram prije mraka!
Od mog štapa prepala se struja,
ja po krave a ona dozuja!!!
Dragi moji, nasmijte se,
smijeh dušu hrani,
na tren brige svakodnevne
ostav'te po strani!
Volim vas sve!
Kova