ČOBANICA

ČOBANICA

 Na travici mladoj, mekoj,

na proplanku tamo nekom,

sa bakarnom bojom lica,

odmara se čobanica.

Pogled divan, k'o na dlanu

svu Korićku vidi valu,

i proplanke sve u nizu,

čine joj se tako blizu.

Drevni Troglav i Somina,

i Volujak i Golija,

s'druge strane Đed i Baba,

nerazdvojna dva drugara.

U krilu im sela mala

kotlinama razbacana,

krov crveni svuda viri

dok ih gledaš u daljini.

Nazirem i stazu neku

dok auta njima kreću,

na suncu im staklo sija,

vijugaju kao zmija.

Divlje trešnje na proplanku

hladovinu daju laku,

blag joj vjetrić behar kruni,

roj pčelica nad njom zuji.

Zuje ose i pčelica,

a pjevuši čobanica,

i plućima punim diše

šumsko cvijeće dok miriše!

                                    Autor: Koviljka Bratić

U BAŠTICI

U BAŠTICI

 Gledala sam jutros djeco,
vjerujte mi masši,
kako mali sivi zeko 
uživa uživa u bašti. 

Snijeg pao po proplanku,
poljani i doli, 
i pokrio sitnu travu 
koju zeko voli. 

Skakuto je tamo-amo, 

od grma do grma, 

mislio je da u njima 

neka travka ima. 

Skakućući po snijegu 

starom plotu dođe, 

pa se pita "mili Bože

šta li ima ođe"? 

Savi uši brkom treska 

oko plota seče, 

visok mu je pa ga veli 

moć' preskočit' neće. 

Radoznalost svoju neće 

napustiti lako, 

dok ne nađe neku rupu 

da ude polako!

Upornost se silna malom

 isplatila zeki, 

rupu nađe i oprezno 

u baštu uleti. 

Sad zastade i u čudu

zelen raštan gledi 

i govori samom sebi 

"trči zeko jedi!" 

Na zadnje je šape stao 

prednjim lišće drži, 

sa smrzlim se lišćem sladi 

i prkosi zimi. 

Sad nehaje više za snijeg ni slanu

 kad je sočnu u baštici pronasao hranu. 

I sutra će, kad ogladni navratiti ođe 

pa kad ručki sit i sretan, skoknuće do loge!

Autor: Koviljka Bratić

IZGUBLJENO JAGNJE

                                                               

   IZGUBLJENO JAGNJE

Prevari se jagnje malo

od desetak dana, 

pa umorno slatko zaspa

kraj hrastova panja.

Grijalo ga sunce toplo,

milovali zraci, 

i bezbrizno spavalo je

k'o u nekoj bajci. 

Ružičasti kaćunak

nik' o po proplanku, 

pa daleko odmamio 

od jagnjeta majku. 

Zagraktala siva vrana

u hrastovom gaju 

i probudi malo jagnje

kad joj začu graju. 

Uplašeno i pospano,

traži svoju majku,

a ona ga doziva

negdje na pašnjaku. 

Pastir svoje stado sjavi 

pašnjakom do kuće, 

neprimjeti da mu jagnje 

s' majkom ne skakuće!

Dotrčalo nježno malo

do mene u strahu,

a ja sam mu pomogla 

da pronađe majku!

                     Autor: Koviljka Bratić