U BAŠTICI

U BAŠTICI

 Gledala sam jutros djeco,
vjerujte mi masši,
kako mali sivi zeko 
uživa uživa u bašti. 

Snijeg pao po proplanku,
poljani i doli, 
i pokrio sitnu travu 
koju zeko voli. 

Skakuto je tamo-amo, 

od grma do grma, 

mislio je da u njima 

neka travka ima. 

Skakućući po snijegu 

starom plotu dođe, 

pa se pita "mili Bože

šta li ima ođe"? 

Savi uši brkom treska 

oko plota seče, 

visok mu je pa ga veli 

moć' preskočit' neće. 

Radoznalost svoju neće 

napustiti lako, 

dok ne nađe neku rupu 

da ude polako!

Upornost se silna malom

 isplatila zeki, 

rupu nađe i oprezno 

u baštu uleti. 

Sad zastade i u čudu

zelen raštan gledi 

i govori samom sebi 

"trči zeko jedi!" 

Na zadnje je šape stao 

prednjim lišće drži, 

sa smrzlim se lišćem sladi 

i prkosi zimi. 

Sad nehaje više za snijeg ni slanu

 kad je sočnu u baštici pronasao hranu. 

I sutra će, kad ogladni navratiti ođe 

pa kad ručki sit i sretan, skoknuće do loge!

Autor: Koviljka Bratić