Kad bi moglo, moj Jovane,
da izađeš iz te tame,
da na grudi padnem tvoje,
Ti da brišeš suze moje!
Moje bi ti suze vrele,
ugrijale ruke svele,
duša bi se s'dušom srela,
dio bola odnijela.
Srcu bi mi lakše bilo,
možda bi ti oprostilo,
što si one hladne noći
bez pozdrava mor'o poći!
Svom Jovanu
Kova
Нема коментара:
Постави коментар