"VELIKI KAMEN"
U predvečerje u kišnom danu,
sjedim na jednom hrastovom panju,
ispod oblaka u jednom trenu
sunce se pravo meni okrenu.
Zablista rosa na ploči kraj puta,
k'o da su biser-zrna prosuta;
hodam polako ka ploči toj
i gledam crtež i potpis tvoj.
Zaigra sunce a suza kanu,
na ploču davno napisanu,
kamen je hladan a slika živa,
pisana majci da uživa.
Srebrne zrake sunca se skriše,
pa ni ja nemam vremena više
da s tobom pričam iz daljine,
šaljem ti pozdrav prepun topline!
Tofilu
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар