ZA LAKU NOĆ
Razmakli su se oblaci kišni,
prest'o da orga grom,
u gaju gugutka guče,
i sunce se pojavi sa njom.
Polako pirka vjetrić blag,
dušu mi svojim daškom krijepi,
a po kamenjaru sitnom,
par veselih ševa leti.
Klati se zelena trava,
i zuji osica roj,
a od sparine silne
s čela mi kaplje znoj.
Pogledom oko šara,
brdo po brdo broji,
a pastir sa vjernim psima,
pred stadom svojim hodi.
Avioni paraju nebo,
bijeli im ostaje put,
a meni misli lete
ni sama ne znam kud.
Biće sa vama noćas,
sa anđelima će doć',
da vam požele laku,
mirnu i tihu noć.
Svojoj djeci
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар