TAMA

TAMA

Tiha noći što si tako tamna,

ne plašiš me, iako sam sama.

Zašto si sakrila sve zvjezdice male,

pa im nedaš noćas da se meni jave.

I ptice si ućutkala male,

pokrila ih ćebetom od tame,

po drveću noćas da ne lete,

da tišinu tvoju ne remete.

Vragolaste vjeverice sive

noćas neće hrastu krasti žire,

ni skakutat sa grane na granu,

prespavaće u trulome panju.

Ni plašljiva srna noćas neće

niz litice moći da se kreće,

jer kroz tamu ne zna naći put

a vreba je krvoločni vuk.

Sjajni mjesec noćas nema sjaja,

tvoja ga je nadjačala tama

pa ne može da pronađe put,

zbog toga je noćas zabrinut i ljut.

                    Autor: Koviljka Bratić