Teta Lija

   fotografija: https://www.google.rs

TETA LIJA

Teta lija hoda sama,

 oko moga kokošara.

 Jede joj se koka neka,

 al joj smeta žica kleta.

  Radije bi možda petla,

 dokopala lija teta,

 Al joj opet žica smeta,

 pa je ljuta, čak i besna.

  Sad trčkara tamo-amo;

 da prekine žicu samo,

 za tili bi časak lija

počešljala petlu krila.

  Ponajviše rep je mami,

šareni se i perjani,

Pukla bi od nekog jada,

da pas beli ne zalaja.

Ah, da vidiš tada liju!

 Kad zagreba niz avliju,

 zid preskoči,repom manu,

 Neka petla - spasi glavu!

                                      Autor: Koviljka Bratić