MOLITVA

MOLITVA

Mnogo je toga u jednom danu,

mnogo osjećanja, dušu da ganu,

grudi su skromne i sve ih prime,

sa njima plaču, pjevaju i žive!

Slova pišem, ruke mi se tresu,

a niz lice tople suze teku,

grudi teške, k'o olovo da je,

dječija mi graja nedostaje!

O živote, čemeriko ljuta,

kud će noćas mis'o da odluta?

Kako Majka da otjera brigu,

kad joj djeca u daljinu idu?

Okrutno je vrijeme i ljudi,

Majko Sveta, ti ih urazumi!

                                Autor: Koviljka Bratić

MAJČICI

MAJČICI

Draga moja majčice,

obriši brzo suzice,

Bog je dao dosta unučića,

da za Baku uberu

dosta raznih cvjetića!

Vrijeme nikom 

prijatelj nije,

nema tog lica 

što se u bore ne svije!

Prošlosti draga,

cvjetaj u raju,

proljeće je opet

u našem kraju.

Biće cvijeća pune vazne

u svakoj sobi "ŠKOLE STARE"

               Svojoj Majci

                           Autor: Petka Vidačić

TRI BANANE

TRI BANANE

Doletio soko s grane,

donese nam tri banane!

Na jednoj vješto pisala ruka:

"Bakice draga, voli te Luka!"

Na drugoj slova pisana čitko:

"Đedonja dragi, voli te Gliško!"

Na trećoj stoje poljupca dva,

i piše kratko: "Mama i ja!"

Odjetje soko, sretan mu let,

vas vole puno Baba i Đed!

                      Svojim unučićima

          Baka Kova

BADNJE VEČE

BADNJE VEČE

U tri ćoše staro troje,

svako brine brige svoje,

na šporetu Badnjak stoji

a u vatri drugi gori.

Podsvjest stare slike ređa,

gdje su, s kim su naša čeda?!

Vrijeme sporo, sporo teče,

i prolazi Badnje veče.

Gdje ste da ste, sretni bili,

u Novoj se veselili,

nek napredak svud vas prati,

Ja poželjeh, Bog će dati!

          Svojoj djeci

                         Autor: Koviljka Bratić

"ZEPE"

"ZEPE"

S Hercegovačkog tvrdog krša

pregršt želja odleprša,

spustiće se, zlato moje,

na bijele ruke tvoje.

Kada hladna dođe zima,

i dah ledi u grudima,

ti se moga lika sjeti

i na glavu kapu metni.

Kad s'napornog dođeš rada,

nogu smrzlih u čizmama,

nek ih zgriju zepe ove,

i sjeti se "Baba Kove"!

Neka ti razum ne mute

brige, zebnja i strah,

u društvu svoga sokola

svaki dočekuj dan!

Dok slušaš crrkut slavuja,

u gnijezdu što si svila,

nek uvijek nad tobom bdije

Anđeo moćnih krila!

           Joci

                                      Autor: Koviljka Bratić

TEŠKE MISLI

TEŠKE MISLI

Zašto srce kamen nije,

da voljeti ne umije,

kad mu život brigu stvori,

da ne plače, da ne boli?!

Zašto srce kamen nije,

kada dušu tuga bije,

i kad oko suza rani,

da se od tog bola brani?

Zašto srce nije kamen,

da ne patim jednom barem,

i da ništa brinut ne znam,

zaboravu sve da predam?

Majka stara, duša vene,

ali žive uspomene,

o što srce kamen nije,

da osjećat ne umije!?!

                             Autor: Koviljka Bratić

NASLOVNA

          Vaskrsle rime

NASLOVNA

Ove moje rime nesređene,

pročitaće neko posle mene,

nasmijat' se ili pustit suzu,

i bacit' ih neka same trunu!

                                             

                                         Napisano negdje između sjećanja i čekanja ...

                                          

                                          Svojoj djeci umjesto porodičnog albuma

            Volite i budite voljeni, 

                                  jer je ljubav jedina prava vrijednost!

          

         Autor: Koviljka Bratić

ANASTASIJA

ANASTASIJA

Moja seka lepa

sama sebi tepa

pa stalno ponavlja:

„maja, maja, maja!“

Čupkica malena,

čupkave je kose,

ne voli da šeta,

hoće da je nose.

Kad hoće da spava

mali prstić sisa

pa malena rano

počinje da priča.

Sa lakoćom kaže

„Kova, Kova, Kova“

a oke joj zrače

silinom gromova.

Sekice mala moja

Sretna ti Nova

Godina iz snova!

Voli te brat Bogdan!

                             Autor: Bogdan Lacmanović

BAKA MOJA

BAKA MOJA

U malenom selu u kući kraj puta, živi moja Baka vidno zabrinuta. Sa mislima svojim gradovima kruži obilazi decu i s njima se druži. I unučad svoju njene misli prate beskrajno je sretna kad kod nje navrate.

Petoro dece rodi Baka moja, braće i sestara ima dosta spremnih da ugoste baš svakog gosta. Unučića dosta ima Baka moja tu se Deda Mrazić „otvoriti“ mora! Samo se za raspust s mojom Bakom vidim, I tada me posebno jako sretnim čini da se hvalim uspesima i pobedama novim! Autori: Buba i Baka

ŽIVOTNA TAMA

TAMA

Umorna sam od života,

od vjetrova i od zime,

molim ti se, zemljo crna,

u utrobu prihvati me!

Oče stari, tebe viđam često,

napravi mi ispod zemlje mjesto,

svjetlost mi je dodijala dana,

duša želi da je skrije tama!

Srce moje umire polako,

prihvati me, moja mila majko!

Pomiluj me i poljubi brate,

sestra želi da bude uzate!

U snovima i na javi,

u životu košmar pravi,

ludih misli puna glava,

uzmi me zemljo, reći ću ti hvala!

                                  Autor: Koviljka Bratić

ORGULJAŠI

ORGULJAŠI

Dok večernji teku časi,

odzvanjaju kišne kapi,

i fijuk se čuje s' juga

po prozoru što orgulja.

Ko je vjetru dao pravo

da toliki bude đavo,

da orgija cjele noći,

da mi ne da sklopit' oči?!

Čupa stabla tako jako,

krov okrenu naopako,

i zlatnoga žita klasje,

razbacao na sve strane?

Kiša, vjetar cjele noći,

Bože, kad će zora doći,

da utihnu barem malo,

baš sve mi je dodijalo.

Nek' se diže noćna tama,

nek' zarudi zora rana,

nek zastane kiša rosna

Orguljaši, E PA DOSTA!

                      Autor: Koviljka Bratić

NOVEMBARSKO JUTRO

NOVEMBARSKO JUTRO

Kroz prozore kuće moje

viri komad neba plava,

zimskog sunca zraka mala

po kredencu sjajem šara.

Jutro hladno, novembarsko,

pometeni snijegom puti,

zametena u snijegu

svaka šumska zvjerka ćuti.

U sniježnoj Mekoj Grudi

na te' misle stari ljudi,

i dok crnu piju kavu

rođendan ti čestitaju.

Nek' te sretne zvijezde vode

a poroci ne uhode,

nek ti želje budu stvarnost,

pratila te uvjek radost!

                         Zoki za sretan rođendan

                      Autor: Koviljka Bratić

GORKO TRNJE

GORKO TRNJE

Kad te život srećom časti,

kad postaneš brižna MATI,

i pokloniš srce njima

setićeš se moja mila,

koliko si gorkog trnja

u mom srcu zasadila.

Nek sve teče tokom svojim,

ja opraštam jer vas volim,

al' ubodi gorkog trnja

ostadoše u grudima.

Navikle su grudi moje

S ožiljcima da se bore.

Ne nos'te mi na grob cvjeće,

umirit' mi srce neće,

pustite ga nek se smiri

u trnjima i koprivi!

                                                                       Roditelji, praštajte svojoj djeci, oni ne znaju šta čine!                       Autor: Koviljka Bratić