ORGULJAŠI
Dok večernji teku časi,
odzvanjaju kišne kapi,
i fijuk se čuje s' juga
po prozoru što orgulja.
Ko je vjetru dao pravo
da toliki bude đavo,
da orgija cjele noći,
da mi ne da sklopit' oči?!
Čupa stabla tako jako,
krov okrenu naopako,
i zlatnoga žita klasje,
razbacao na sve strane?
Kiša, vjetar cjele noći,
Bože, kad će zora doći,
da utihnu barem malo,
baš sve mi je dodijalo.
Nek' se diže noćna tama,
nek' zarudi zora rana,
nek zastane kiša rosna
Orguljaši, E PA DOSTA!
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар