KORIĆKA JAMA

KORIĆKA JAMA

Golubinjko, kleta jamo,

koji te je napravio đavo,

u litici pokraj puta,

da grobnica budeš ljuta

sto pedeset srpskih glava,

sve biranih Korićana!

Golub gnijezdo tu ne svija,

već se crni gavran vija,

srpske glave da izbroji,

pa nad jamom dugo stoji,

ne zna kuda da poleti,

da pronese aber kleti!

Jer prepoznat ne zna glave,

maljevima razlupane,

pa mu neka reče sila:

Crna ptico širi krila,

u Korićku Valu svrni

i pronesi aber crni!

Sirotinji srpskoj kaži,

mrtve glave da ne traži,

već da svoju pilež vodi,

i nek bježe Crnoj Gori!

Jer dušmanin noćas hita,

po kućama u Korita!

Svi će redom bit' vezani,

i u jamu pobačani,

pod okriljem noći crne

pobacaće i njih žive,

živ ostati niko neće!

Gavran reče i odleće!

Nasta lelek i kukanje,

dušmani im brave jave,

sirotinji puškom prijete,

da ne brane brave klete,

čaktari i zvona ječe,

vrište konji, koze veče.

I volovi putem buču,

a dušmani brke suču,

pored jame brave gone

i pokraj nje kolo vode.

Iz jame se čuju krici,

pomoć traže mučenici.

U jadu se gavran nađe,

ne zna kud će poći sade,

skupi snagu pa se vinu

na jamu se spusti crnu,

sluša vapaj, sluša jade,

pa od tuge plakat stade.

Snagu skupi, krila diže,

pa povorku s plijenom stiže,

nad njom leti, nad njom grakće:

Ima žive srpske braće,

crni će vam doći dani,

ja ću graktat na munari!

                        Autor: Koviljka Bratić