PAUČINA
Danas vam se pohvaliti mogu
da, klecavih i ruku i nogu,
svoje malo očistih pendžerče,
pa sad blistam od velike sreće!
K'o u filmu užasa i strave,
isplele se paučine same,
džaba kćeri, unuke i snaše,
s'mog pendžera paučina maše.
Sama sebi održah pridiku,
moram bruku riješit veliku,
u zavoje utegla sam ruke,
da zglobove ne pomjerim glupe.
Sad polako, precizno i vješto,
uspjela sam da odradim nešto,
ja ne tražim da se stakla sjaju
već ne mogu gledat' paučinu.
Krsna nam se približava Slava,
moram nešto uradit i sama,
poslovica od davnima kaže,
istina je, Bogami ne laže,
da se svako uzda samo u se",
i u svoje, kakvo-takvo kljuse.
Sad šaljive pišem rime,
i topim se od miline,
nasmijte se, drugo sta bi,
prolupaloj staroj Babi!
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар