HERCEGOVINI

HERCEGOVINI

Volim te rodni kraju,

sazdan od kamena i krša,

i kad te sunce grije

i kad te umiva kiša.

Volim svaki tvoj kamen,

i tvoje litice strme,

na svakoj od njih piše,

nekog gorštaka ime.

Volim tvoje zlatno klasje,

što na vjetru talasa se,

i poljane tvoje cvjetne,

što nad njima pčele lete.

Volim tvoju šaren dugu,

i slavuja što pjeva u luku;

Volim tvoja stada na proplanku,

djevojačku pjesmu na uranku.

Volim orla što s visina klikće,

i zrikavca što u travi zriče.

Volim potok što tiho žubori

i sve tvoje što priroda stvori!

           Rodnom kraju ...

                   Autor: Koviljka Bratić 

DESET LEPTIRIĆA

DESET LEPTIRIĆA

Stara ruka slova tipka, 

kroz prozor me sunce štipka 

a prija mi crna kava 

kao da je pijem s' vama. 

Šetala sam do ublića, 

posijekla par trnčića, 

napojila žedne krave 

i na odmor dođoh sade. 

Sa dimom se vjetar igra, 

za druge ga nije briga, 

što im zdravlje narušava 

i disanje otežava. 

A nad vodom mog ublića 

kruzi deset leptirića, 

neki manji, neki veći, 

njihovoj se divih sreći. 

Puteljkom do moga doma, 

družina me prati ova. 

Kad na kućna dođoh vrata 

sletješe mi oko vrata. 

Sa trepetom lakih krila 

družina me pozdravila. 

Deset dragih leptirića, 

deset mojih unučića. 

Odletješe putem svojim, 

ja sam sretna što postojim, 

opet meni doletjeće, 

topli pozdrav donijeće!

                         Voli vas Baka!

47

47

Kad zarudi zora rana,

i zašušti lišće s grana,

i sunčeva sine zraka

pozdrav će ti poslat Majka.

Uz pozdrav ti šaljem želju,

za dug život u veselju,

da u srcu ljubav cvjeta,

svako dobro da te sreta!

Budi hitra kao čigra

svoju igru kad zaigra,

i ostvari želje svoje

to ti želi srce moje.

Srećan rođendan

i naredni svaki dan!

Joci

Mama

MACA VREDNICA

MACA VREDNICA

Jutros me je mjaukom

probudila maca,

uporno je tražila

da otvorim vrata!

Da mi se pohvali

uporno me zvala,

cjelu noć je miša 

pod hrastom čekala.

Dolazio delija

da potraži žire,

pa kad macu ugleda

u gomilu sine!

Uporna je maca

promrzlih ušiju,

uspjela je mišu

da zavrne šiju.

Moja maca vrednica

mišu uši grize,

ostavit će kitnjast rep

da se igra njime!

Sada moju vrednicu

i nagrada čeka,

za piće će dobiti

šolju toplog mlijeka.

                                                                            Autor: Koviljka Bratić

APRIL

APRIL

Prohladno jutro a kišan dan, 

maglom pokriven čitavi kraj. 

Prevrtljiv April pokazuje ćud, 

ptičice male cvrkuću svud. 

Ćute brežuljci, njive i gaj, 

ni zvjerka danas ne napušta stan. 

Šapov se jutros u vrata sklupč'o, 

nehaje zato što nije ruč'o. 

Težina neka pritisla grudi, 

pa svaku staru boljku probudi. 

Skupa sa travom polako klija 

dok sunce počne opet da sija. 

U čudnoj tišini odzvanjaju kapi 

kišice hladne što trotoar mlati. 

dosadno dugi postaju sati, 

April je takav, moram priznati!

               Autor: Koviljka Bratić

STAZE

STAZE

Stojiim na pragu doma svoga,
tvrda k'o stijena, ponosna i gorda. 
Sa njega sam svoje ispratila ptice, 
da ponovo dođu, čekam golubiće.

Sa tog praga gledam orla 
što krstari iznad gora, 
malo leti, malo klikće 
i sa sobom vodi ptiće.

Raširio moćna krila 
i uživa sa ptićima, 
da nauči svako treba 
kako plijen da uvreba. 

Kad umore krila mlada 
vratiće ih u dom tada. 
Litice im drevni dvorac, 
svaki orlić bice lovac. 

Pratim orla u visini 
dok nestane u daljini,
i mislima pratim staze
kojim moja djeca gaze. 

Ponovo će jato ptica 
poletjeti sa litica 
a meni iz drevnog grada 
doputovat' djeca draga! 

Majci, tvrđoj od stijene 
pokapaće suze vrele
od radosti i od sreće, 
k'o orlovi doletjeće! 

Or'o gleda sa litice 
kud mu lete mlade ptice 
a ja s' praga pratim staze 
kojim moja djeca gaze ...

                   Majčine brige ...

APSOVLENT

APSOLVENT

Volim nebo plave boje, 
k'o haljina tvoja što je. 
I mirisno volim cvijeće 
u bukete što se meće. 

Volim klasje zlatne boje
kao što su kose tvoje.
Štiklice ti bijele boje,
predivna si ,Luče' moje!

Budi uvijek sretna tako, 
pratilo te dobro svako. 
Stvarnost bile želje tvoje,
 to ti srce želi moje!

                Mici
                 Kova

LANAC ŽIVOTA

LANAC ŽIVOTA

Od godina nižeš lanac
i postaješ sebi stranac,
ne poznaješ samog sebe,
nesta elan, s njim i želje!

Drhti ruka, noga kleca,
za mladosti duša jeca.
Misli čudne nekud bježe,
ne daj Bože boljke teže!

Kao bačen prut kraj puta
ili grana otkinuta,
toliko ti život vrijedi,
dosadan si samom sebi.

Svi te paze, svi te bodre,
žele da te razonode,
poklone ti nose skupe,
za zagrljaj šire ruke.

Sve ti ovo srce gane,
al na teške misliš dane,
tebe tvoja nemoć stisla,
uzalud je želja trista!

                       Autor: Koviljka Bratić

POMOĆ BAKI (MANDARINE)

 POMOĆ BAKI (MANDARINE)

Dobila sam sinoć bila

punu kesu mandarina,

sitne sočne i ukusne

primamiše male ruke

unučice moje drage

pa polako, ko da krade

sa njima se sladit stade.

U ćošku se smješka Baka,

kad u kuću uđe bata

pa prekorno seku grdi:

„Sram te bilo, kući idi!

Mandarina imaš tamo,

šta je s tobom, koji đavo!?

Tata svoju majku časti,

ne diraj ih, života ti!“

Prekor seka ne podnosi,

poče bratu da prkosi:

„Šta te briga šta ja radim,

hoću s njima da se sladim.

Mandarina puno ima,

šta će Baka radit s njima?!

Eto zato, luda glavo,

Baki moram pomoć malo!“

                    Unučićima

                   Baka Kova

ŽIVOTNI SAPUTNIK

 ŽIVOTNI SAPUTNIK

Vrijeme ide, vrijeme leti,

svaki dan se srce sjeti,

tvog imena, tvoga lika,

mog životnog saputnika.

Godine su skoro dvije

od kada te zemlja krije,

a meni se često čini

aa si negdje u blizini,

Glas ti čujem vrlo često,

pa mi srcu bude teško,

oči suze skrit ne mogu,

njima liječim čežnju svoju.

Siva magla širi veo

i pokriva malo selo,

suton pada, noć se sprema,

srce pati, saputnika nema.

       Život teče ...

           Tvoja saputnica

PUTNIK NAMJERNIK

PUTNIK NAMJERNIK (BABA)

Bog pomaže dobrom domu!

Primate li Babu ovu,

da odmori pet minuta,

sa dalekog idem puta?

Ponijela sam hrane malo,

al sve snijeg okovao,

pa ne mogu nigdje sjesti

a kamoli nešto jesti!

Smrzavam se i dok hodam

a da jedem sjesti moram,

i ova mi smrzla hrana

pa ne mogu jesti sama!

„Primamo te stara Bako!“

uglas viče dijete svako,

„Daj ovamo torbu tvoju,

i na našem jedi stolu.“

Promrzle su ruke Baki,

staru bundu jedva svlači,

i maramu s glave skide,

pa polako stolu ide.

Razvezuje bošču Baka,

Kad zablista, ko od zlata,

Prijesnaca mekog kora,

Zamirisa cijela soba!

Komade im meke dijeli,

oko stola svi su sjeli,

sa užitkom s Bakom jedu,

ne mare za zimu lednu!

                           Ljubav i mašta mogu sve ...

Baka Kova

RADOSNICI II

RADOSNICI II

Neću da te zovem,

neću da te korim,

Samo ću te podsjetit'

da negdje postojim.

Nekad si mi srećan

uskak'o u krilo,

čini mi se kao

juče da je bilo.

Zvao si me majkom

kad ti nešto treba,

a sreća je moja

stizala do neba.

Ja ti želim sreću

o kojoj si snio,

Gospod mi te čuv'o

pa gdje god mi bio!

                  Darkiši

                       Baka Kova

ŽIVOTNI POZIV

ŽIVOTNI POZIV

Mirišu noćas palačinke,

Gliša ih vješto sprema,

fali mu samo kecelja

i kuvarska kapa bjela!

Ukusne, meke i pečene,

sa orasima i kremom napunjene,

miriše od njih dvorište cijelo,

i ko nije gladan sad bi ih jeo.

Uloga ova baš mu paše,

s tiganjem vrlo vješto maše,

muziku pustio glasno,

taj poziv voli, vidi se jasno.

                      Svom dragom kuvaru

                   Baka Kova

PUKNI SRCE

PUKNI SRCE

Pukni srce na dvades’ djelića,

Svaki djelić neka bude priča,

Pročitaće neko bilo koju

Pa će shvatit’ strah i brigu moju!

Pukni srce, svega ti je dosta,

Ljutnje, brige, svađe i prkosa.

Da te vežem u čelično uže

Ni tad ne bi izdržalo duže!

Pukni jednom, više me ne guši,

nek prestanu strahovi u duši,

nemam snage, razum mi se muti,

kog god zovem-telefon mu ćuti.

Što da živim u brizi i strahu,

i po noći i po bjelom danku,

liniju mi života presjeci,

k’o ostaje nek živi u sreći!

             Nije lako...

NOVOGODIŠNJE JUTRO

NOVOGODIŠNJE JUTRO

Dobro jutro sejo moja,

iz mog skromnog toplog doma,

neda vani, vjetar ždije,

dječija me graja grije.

Sa njima sam u svom domu

dočekala ovu Novu,

takvu sreću želim tebi,

i veseo život cjeli!

Nek molitvu Gospod čuje,

svakog neka obraduje,

da u slozi nađu spas,

Ja se molim za sve vas.

Od mog srca ljubav kreće,

I beskrajno puno sreće

Svima Nova nek donese!

SESTRI

                  Autor: Koviljka Bratić

OČI PLAVE

OČI PLAVE

Oči plave, oči mile,

Jeste li mi noćas spile,

il brojale zvjezde male

dok fenjere svoje pale?

Da li vam je rana zora

dala dosta izazova?

Mami li vas topla hrana

mirisima sa astala?

Prija li vam kafa crna,

koju, evo, pijem i ja,

i mislima šeta svuda

ova moja mašta luda.

U svaki stih sam utkala sebe,

Majčino srce uvijek zebe,

šta god da radim, kud god hodim,

sa samom sobom borbu vodim!

Tofilu ...