PUKNI SRCE

PUKNI SRCE

Pukni srce na dvades’ djelića,

Svaki djelić neka bude priča,

Pročitaće neko bilo koju

Pa će shvatit’ strah i brigu moju!

Pukni srce, svega ti je dosta,

Ljutnje, brige, svađe i prkosa.

Da te vežem u čelično uže

Ni tad ne bi izdržalo duže!

Pukni jednom, više me ne guši,

nek prestanu strahovi u duši,

nemam snage, razum mi se muti,

kog god zovem-telefon mu ćuti.

Što da živim u brizi i strahu,

i po noći i po bjelom danku,

liniju mi života presjeci,

k’o ostaje nek živi u sreći!

             Nije lako...