KUMOVA SLAMA

  

KUMOVA SLAMA

 

Noć je tiha, vjetrić piri,

Kroz oblačak mjesec škilji,

Psi urlaju u daljini,

Selo spava u tišini.

 

Tek po neka zvijezda mala,

Po dvorištu zrakom šara,

A na nebu ko na dlanu

Ja kumovu, gledam, slamu.

 

Sa užitkom pijem kafu

I muziku slušam laku,

Stare pjesme prošlih dana

Pjevušim ih noćas sama.

 

Pred barakom starom trošnom,

Vremenu se vraćam prošlom

Od oblaka kule brojim,

                                                        

                                                        Tišine se ja ne bojim!

BAKINO SRCE

BAKINO SRCE 

Doletje ptica, vesela čila,
kiša joj laka skvasila krila.
U svoje krilo stavi je Baka,
uplašila je grmljavina jaka.
 
Kljunićem pismo otvori bajno,
pisano čitko i osjećajno.
Bakino srce od sreće raste,
pisaće poruku ponovo, zna se.
 
Čekaće ptica dok oluja prođe,
moram je malo zadržat' ođe,
da mi cvrkuće i da mi priča
kako su moja voljena bića.
 
Poleće ptica, sretni joj puti,
ako zakasni, ti se ne ljuti!

                                 Baki od Nine

Ptičice moja mala,
vesela i raspjevana,
neka ti pjesma bude vrlina,
visoki let uspjeh i sudbina.
 
Leti i pjevaj, zdrava i čila,
svaka minuta, sretna ti bila.
Neka te vole, nek' ti se dive,
eto to su ti želje bakine!

                              Nini za srećan rođendan

DOBRO JUTRO, BEOGRADE

DOBRO JUTRO, BEOGRADE

Dobro jutro divan grade,
dobro jutro Beograde!
Dobro jutro dobri ljudi,
nek' vas moja pjesma budi. 

Dobro jutro i tvom domu,
mirišljivi moj šeboju!
Pozdravlja vas lišće s'grana,
miris cvjeća sa poljana,

Pozdravlja vas cvrut ptica
i starica, putem žica!

BORBA

BORBA 

Probija se sunce 
kroz oblake sive, 
željelo bi da nam jutros 
svom toplinom sine.

 
Neumoljiv oblak 

svuda za njim nebom šeta,

k'o pčelica malena 

od cveta do cveta. 

Proljeće je jutros 

oživljelo ravni, 

pa za suncem pati 

svaki cvjetić mali. 

Evo gledam male, 

na maslačku, pčele 

i one su sunca 

zrake poželjele. 

Leptirima malenim 

ni rosa neprija 

sletjeli bi na cvjetić 

al' ce skvasit' krila. 

Sivi oblak jutros 

svakom biću smeta, 

a on bezobrazan 

sve za suncem šeta!

                           

                         Autor: Koviljka Bratić

IZNENAĐENJE

 IZNENAĐENJE

Ljut sjeverac danas briše, 

šest muzika svira 

a to žutoj teta liji 

itekako prija. 

Muzika je veli jaka, 

niko čuti neće,

pa polako staroj kući 

u akciju kreće. 

Prikrada se tako vješto, 

kao lopov pravi 

al' pijevac, čuvar jata 

opasnost najavi. 

Kokodaču gromoglasno 

i sklonište traže 

a iz kuće stara baba 

sa štapom izađe. 

Pritaji se žuta lija, 

misli proće graja, 

pa će opet da nastavi 

igru s' kokicama. 

Požurila stara baba 

sa štapom u ruci 

pa lisici glasno viče: 

- U šumu se vuci!. 

Lija stoji, nevjeruje 

da je vidi baka, 

al' pobježe od bakina 

bačenoga štapa. 

Idi, idi kradljiviče 

sad bježiš od štapa 

a sutra će sa lovicom 

da te čeka baka!

                          Autor: Koviljka Bratić

TRAG DJETINJSTVA

                                                                   TRAG DJETINJSTVA

U srcu nosim djetinjstva trag 
i osmjeh majke mio i drag, 
u srcu nosim igru i graju, 
braću i sestru u zagrljaju. 

U srcu žive proljećne zore 
i otac dragi što njivu ore, 
rukom sije zlatnu pšenicu,
da sa njom hrani svoju dječicu. 

U srcu žive slike iz sela, 

proplanci i stada bijela, 

čobanske pjesme i zvuci frule 

i cvrkut ptica iz svake šume. 

U srcu živi i vječno traje 

majčina slika dok žito žanje, 

ognjište rodno i kućni prag, 

nekada bilo a gdje smo sad. 

                        Autor: Koviljka Bratić

ČOBANICA

ČOBANICA

 Na travici mladoj, mekoj,

na proplanku tamo nekom,

sa bakarnom bojom lica,

odmara se čobanica.

Pogled divan, k'o na dlanu

svu Korićku vidi valu,

i proplanke sve u nizu,

čine joj se tako blizu.

Drevni Troglav i Somina,

i Volujak i Golija,

s'druge strane Đed i Baba,

nerazdvojna dva drugara.

U krilu im sela mala

kotlinama razbacana,

krov crveni svuda viri

dok ih gledaš u daljini.

Nazirem i stazu neku

dok auta njima kreću,

na suncu im staklo sija,

vijugaju kao zmija.

Divlje trešnje na proplanku

hladovinu daju laku,

blag joj vjetrić behar kruni,

roj pčelica nad njom zuji.

Zuje ose i pčelica,

a pjevuši čobanica,

i plućima punim diše

šumsko cvijeće dok miriše!

                                    Autor: Koviljka Bratić

U BAŠTICI

U BAŠTICI

 Gledala sam jutros djeco,
vjerujte mi masši,
kako mali sivi zeko 
uživa uživa u bašti. 

Snijeg pao po proplanku,
poljani i doli, 
i pokrio sitnu travu 
koju zeko voli. 

Skakuto je tamo-amo, 

od grma do grma, 

mislio je da u njima 

neka travka ima. 

Skakućući po snijegu 

starom plotu dođe, 

pa se pita "mili Bože

šta li ima ođe"? 

Savi uši brkom treska 

oko plota seče, 

visok mu je pa ga veli 

moć' preskočit' neće. 

Radoznalost svoju neće 

napustiti lako, 

dok ne nađe neku rupu 

da ude polako!

Upornost se silna malom

 isplatila zeki, 

rupu nađe i oprezno 

u baštu uleti. 

Sad zastade i u čudu

zelen raštan gledi 

i govori samom sebi 

"trči zeko jedi!" 

Na zadnje je šape stao 

prednjim lišće drži, 

sa smrzlim se lišćem sladi 

i prkosi zimi. 

Sad nehaje više za snijeg ni slanu

 kad je sočnu u baštici pronasao hranu. 

I sutra će, kad ogladni navratiti ođe 

pa kad ručki sit i sretan, skoknuće do loge!

Autor: Koviljka Bratić

IZGUBLJENO JAGNJE

                                                               

   IZGUBLJENO JAGNJE

Prevari se jagnje malo

od desetak dana, 

pa umorno slatko zaspa

kraj hrastova panja.

Grijalo ga sunce toplo,

milovali zraci, 

i bezbrizno spavalo je

k'o u nekoj bajci. 

Ružičasti kaćunak

nik' o po proplanku, 

pa daleko odmamio 

od jagnjeta majku. 

Zagraktala siva vrana

u hrastovom gaju 

i probudi malo jagnje

kad joj začu graju. 

Uplašeno i pospano,

traži svoju majku,

a ona ga doziva

negdje na pašnjaku. 

Pastir svoje stado sjavi 

pašnjakom do kuće, 

neprimjeti da mu jagnje 

s' majkom ne skakuće!

Dotrčalo nježno malo

do mene u strahu,

a ja sam mu pomogla 

da pronađe majku!

                     Autor: Koviljka Bratić

SVJEŽINA

SVJEŽINA 

Ah, što jutros miriše svježina, 
oživio brijeg i dolina, 
podigle se sparušene trave, 

ptičice se okupale male. 

Posle suše, žege i sparine, 

tmurno nebo gledam od miline. 

Prijaju mi sitne kišne kapi 

pa neka ih grmljavina prati.  

Siva magla danas mi ne smeta 

što se našim vrletima šeta, 

ne smeta mi što se sunce skriva, 

žednu zemlju kiša nek' zaliva. 

                                  Autor: Koviljka Bratić

DODATNI PRITISAK

DODATNI PRITISAK 

Uporno se pitam skoro svaku noć
što priroda nije dala zidovima moć, 
da pričaju, da se smiju, da šapuću bar, 

lakše bi mi prolazile i noći i dan.

Pričali bi eto tako bilo kakve teme 

pa bi možda nekom pričom nasmijali mene. 

'Vako hladni i nijemi, ne čuju baš ništa, 

hladnoća me i tišina dodatno pritiska. 

Autor: Koviljka Bratić

BEZNAĐE

BEZNAĐE

Godine su učinile svoje 

pa se tijelo potrošilo moje,

oboljele kosti i mišići 

pa mi život ni na šta ne liči. 

U postelji toploj mojoj,

cijelu noć se nosim s'bolom. 

Ruka moja, nekad jaka, 

sad me boli bez prestanka,

ne mogu joj ni trenutak 

naći neki miran kutak. 

Noge, nekad krila laka, 

sad me bole bez prestanka; 

molim zoru da proviri 

pa da uzmem štap svoj krivi. 

Težak korak da napravim 

staraj slici da se javim.

Al' ni ona nema volje 

da otklanja boli moje. 

Noć je grozna, kiša lije, 

u prozore vjetar bije 

snažan jugo duše nema, 

nervozu mi samo sprema. 

Zovem dušu majke stare 

put do raja da mi kaže, 

tamo svako lijek nađe 

kad u rajsko polje sađe. 

                    Autor: Koviljka Bratić

SUSRET SA SREĆOM

                                                                

                                                               SUSRET SA SREĆOM

Raširila ruke ostarjela Majka,

i na trošnom domu otvorila vrata.

Dočeka na pragu iz daljine ptiće,

doveli sa sobom svoje sokoliće.

Zaigra joj srce, srećom gore grudi,

unućiće svoje i grli i ljubi.

Zbunjenoj od sreće, u datome trenu,

iz oka joj suza radosnica krenu!

Zadrhtaše ruke ostareloj Majci,

pa se djeci svojoj u zagrljaj baci,

o susretu ovom sa mislima živi,

danas je salijeću sokolići mili.

Za staricu danas nema veće sreće,

kad ponovo odu, duša zaboljeće.

Pratiće ih s'mislima i zebnjom,

i na pragu čekat da slijeću redom. 

Svojim ptićima

Majka

ZLATOKOSA

ZLATOKOSA

Trepere ti zlatne kose,

kakve samo vile nose,

a sa čela blista kruna

osamnaest sja dragulja!

Sa ponosom ponesi je,

sa uspjehom okiti je,

i ostani uvjek ista

nasmijana duša čista!

Zakoračaj putem

što ti život nudui,

i budi u društvu 

cijenjenih ljudi.

Zadovoljna želim da si,

da ti ljubav život krasi,

da mi ploviš rijekom sreće,

ljubav barku nek pokreće.

Srećan ti rođendan i punoljetstvo

voljena moja,

od srca ti želi

Bakica tvoja!

                          Ninočki,

                             Baka Kova

BAKINE ŽELJE

BAKINE ŽELJE 

 Život je roman od bezbroj strana,

pišu ga brige i osjećanja;

Tvoj roman sada nek piše sreća,

ljubav i pažnja od sviju veća!

Delijo moja, jablane viti,

stasiti i ponositi,

pod suncem mlade razvijaj grane,

u zdravlju i sreći provodi dane!

Nek te život zdravljem kiti,

moj sokole ponositi,

neka te srećom časti sudbina

neka te krasi samo vrlina.

Neka ti mladost cvjeta u duši,

veselo srce neka pjevuši,

i sa uspjehom koji želio

sretan ti rođendan moja delijo!

                      Mojoj Bubi 

                    Baka Kova

BOŽIĆNO JUTRO

 BOŽIĆNO JUTRO

Polomio snijeg grane,

žice struje pokidane,

pa uz lampu, ko nekada,

proslavljamo Božić sada!

Lijepo je ruho bijelo,

dosta briga donijelo,

bez signala i bez struje

u trpeze buljiš pune!

Nebo tmurno, nešto sprema,

tišina je, vjetra nema,

ja vam želju srcem šaljem:

nek je Božić blagosloven!

                    Autor: Koviljka Bratić

POMEN BRATU

POMEN BRATU

Kud putuju misli moje,

kroz sivilo noći ove?

Kud putiuju, kud će stići,

ja sa njima ne smem ići!

Odvešće me u tuđinu,

tamo negdje u daljinu,

da potražim humku dragu,

da se javim bratu Vladu.

Kleknuću mu kraj uzglavlja

i proliti suze vrele,

nek se crnom zemljom sliju

bratu lice nek umiju.

Vrela suza lice mije,

još zarasla rana nije,

a zarast' će onog dana

kad i mene skrije tama.

Spavaj brate, snivaj snove,

daleko od sestre svoje,

odabro si zvijezdu tuđu,

a ne svoju rodnu grudu.

Grumen zamlje ponijeću,

da na njemu palim svijeću,

da umirim srce svoje

k'o na grobu da sam tvome!

                                Autor: Koviljka Bratić