TRKA
Danas mi se kozi koza,
a čeka me sto poslova!
Ne znam kud ću, ne znam šta ću,
al nadam se - izdržaću!
Iz štale me zovu krave,
zelene bi jele trave;
niz brežuljak trče koze,
one traže bistre vode.
Motika iz vrta viče:
"zatravilo sve povrće!"
Kokoške mi kokodaču,
one toplu hoće kašu.
Mačaka me sedam prati,
njima sira moram dati,
kučićima treba hrana,
dodatno me i to smara!
Sad babica moram biti,
kozu moram poroditi.
Jare bjelo, jare malo,
svjetlost dana ugledalo.
Kotrlja se i mekeće,
pa na sisu glavu meće.
Još na noge stalo nije,
ni da jede ne umije,
ali volju ima jaku,
moram pomoć' tom junaku!
Eto tako život teče,
od ujutru do uveče,
ali meni samo smeta
sedamdeset mojih ljeta!
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар