TUŽNA PTICA
Šta je tebi vrano siva,
crna kljuna, crnih krila,
što na stubu kvrčiš tako,
uporno i vrlo jako?!
Kvrčat moram jer sam tužna,
sudbina mi vrlo ružna
dok sam išla tražit hrane
padoše mi ptići s grane!
U tom trenu, vidi čuda,
gladan mačak ide tuda,
i nejake moje ptiće
progutao netremice.
Zato kvrčim, društvo tražim,
svoju tugu da ublažim.
Skupi snagu, razvi krila,
ode gnijezdu što je svila.
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар