HLADAN TUŠ

thefabweb.com

HLADAN TUŠ

Hladan tuš me sinoć poli,

pa me danas glava boli,

zar izbrisat' moram želju

u mom srcu sakrivenu?!

Sto me briga danas brine,

što nikada prije nije.

Zarekoh se plakat' neću,

same suze ipak kreću.

Na kamenu hladnom sjedim,

sa njim sada tugu djelim.

Vjetar duva, grane klati,

k'o po glavi da me mlati!

Možda i on ima pravo

da me pita koji je đavo

umiješo svoje kandže,

odkud mene da pronađe?!

"Neka život dalje teče!"

sa grane mi ptica reče,

"Briši suzu izdajicu,

nema mjesta na tvom licu!"

"Život čudnu igra igru,

da ti radost, da ti brigu,

varljivom te nadom vodi,

ne daj da te briga slomi!"

                                  Kao pomračenje sunca ...

        Radosnici

                            Autor: Koviljka Bratić

ČESTITKA

ČESTITKA

Vjetar grane krši i savija,

ja se tebe sjetih moja mila,

pa sa ovog kamenitog krša

nek poruka tebi odleprša.

Na te' uvjek misli neko,

bila blizu il' daleko,

tvoj me osmjeh sretnom čini,

k'o zagrljaj s tobom prvi. 

Za tebe se molim Bogu,

Vasiliju u Ostrogu,

da nad tvojom srećom bdiju

od sveg lošeg da te skriju.

Nek ti osmjeh uvjek krasi lice

Srećan praznik, poželje ti srce!

                                    Zoki, za sretan rođendan

                              Autor: Koviljka Bratić

TRI DANA

https://www.google.rs

TRI DANA

Tri su dana malo, 

tri noći nijeme,

majčinome srcu 

da ostvari želje.

Životni vas talas 

svojim putem nosi,

a sijede rastu 

u majčinoj kosi.

Nek vas talas nosi 

niz pučinu sreće,

a majčino srce 

svud sa vama kreće.

Ono nije komad 

od ledene hridi,

oko da te vidi 

pa da kaže: idi!

Sjede češljam vlasi 

i u moru briga,

čekam vas na pragu, 

djeco moja mila!

             Svojoj djeci

                             Autor: Koviljka Bratić

NEBESKE KULE

NEBESKE KULE

Divim se kulama bjelim,

gore na plavom svodu,

ko ih i za koga gradi,

kud mi iz vidokruga odu?

Možda ih livac lije

što čudan ima spoj,

ili ih krojač kroji neki

i on čudesan ima kroj.

Možda ih tkači tkaju,

nitima čarobnim nekim,

il' možda vezilje vezu,

svilenim koncem mekim.

Možda ih pauci pletu,

opet od čudnih niti,

priznaj da si bar jednom

o tom razmišljao i ti!

                           Autor: Koviljka Bratić

UTJEHA

UTJEHA

Ruka piše sitna slova

a diktira duša moja,

srce želi da te nađe,

rječ utjehe da ti kaže.

Život ide, memoare piše,

što je bilo, ne vraća se više,

svakome je istrasir'o pute,

il' ružama il' trnjem posute.

Ne dozvoli da te tuga lomi,

ma koliko da te rana boli,

snagu skupi, sa njom dušu hrani,

neka razum tobom gospodari.

Svjetlost uvjek rastjeruje tamu,

pa se raduj svome rođendanu,

nek te čuva Vasilije jaki,

gdje god budeš nek te sreća prati!

    Mileti

                              Autor: Koviljka Bratić

MATURANT

MATURANT

U velikom živiš gradu,

žvaćeš žvaku, grickaš čokoladu,

neposlušne nameštaš čuperke,

ispod oka gledaš lepe seke.

Prolazi vreme, godine žure,

brzo prolete do male mature,

grudi su pune nervoze čudne,

zato se zovu godine lude.

S razumom živi, već nisi dete,

samo su jednom petnaeste,

razmisli dobro, zacrtaj pute,

neka ti cvetaju, nedaj da žute.

Razuman budi, pristojan, lep,

i simpatiji pokloni cvet,

Matura sretna neka ti bude,

i da nam stasaš u dobre ljude!

                           Svome Darkiši

                     Baka Kova

RODNIM KORITIMA

RODNIM KORITIMA

Selo moje, kraju krševiti,

ne mogu te iz misli skloniti,

svud sam stobom, u snu i na javi,

ti ponosom dušu moju hraniš.

Selo moje u kamenoj hridi,

što u tebi zmija šarka cvili,

tražeć' vodu otrov da razblaži

i tijelo svoje da navlaži.

Da zna zborit' kamena gromada,

koliko bi ispričala jada,

od suza bi stvorila rijeku,

šta doživje jada u vijeku.

Gazili te turski karavani,

odvodili djecu janjičari,

iz zasjede hajduci krvavi

od turaka harač otimali!

I guslari u pjesmi pjevaju

Golubinjku - u stijeni jamu,

u koju je, u sred bjela dana

150 bačeno mještana!

Još se čuju iz jame jauci,

a stoku im odjaviše turci,

konji vrište a volovi riču,

sirotinje napuštaju kuću!

                                   Autor Koviljka Bratić

BAKIN PUPAVAC

BAKIN PUPAVAC

Jutros sam rano ustala,

suncu sam osmjeh ukrala,

da ga pošaljem, znate li kome?

sa grane malom Pupavcu mome!

Nek se nasmješi, nek nije ljut,

nek tati danas čestita put,

lijevim okom nek migne malo,

i neka kaže: "Sretan put Tajo!"

A brata dragog, kad krene na put,

za nosić mali nek čupne dvaput!

Ti mi ga čuvaj, noć kad je tamna,

pod svjetlima tebi dragog Beograda!

                           Lukici

                                  Baka Kova

SNEG

SNEG

Na seoce naše malo,

snežurak je noćas pao,

beli se i gaj i breg,

deca klikću: sneg, sneg, sneg!

Zamislite šala nije - 

zeleno se lišće krije

ispod belog pokrivača,

vetar šiba a mraz jača.

Vetar sneg neprestano mota,

svira svoju muziku bez nota,

i gle čuda: pahuljice znaju

u vazduhu kolo da igraju!

                           Autor: Koviljka Bratić

PRVAČIĆ

PRVAČIĆ

Ko sutra postaje đak,

nek mu je korak lak,

neka ga zdravlje dobro služi,

neka se sjajno sa djecom druži!

Neka mu škola bude draga,

a glavica puna znanja,

svakom svome kad se javi

peticama nek se hvali!

Sretno đače u nov svjet,

a uz Božji amanet,

od srca ti želi tvoja,

draga, stara baka Kova,

deda Jovo i Radojka,

s Meke Grude stara trojka.

                     Svom unuku, prvencu

                  Autor: Koviljka Bratić

ISPIT

ISPIT

Ove hladne zimske noći,

ja na plave mislim oči,

dal' nad knjigom sitnom bdiju,

il' se nekoj curi smiju,

dok u društvu piće piju?

Nek su zdrave i vesele,

na ispitu ozarene,

da nas stare razvesele

a posebno, sine, tebe.

Dal pred ispit tremu imaš,

il' se za to ne sekiraš?

Sve prepreke da savladaš,

primi topli pozdrav od nas!

                         

 Tofilu

                            Autor: Koviljka Bratić

RIME

RIME

Nestašnom malom dečaku

što ima oči mile,

poklonila sam ljubav,

sad mu posvećujem rime.

Putuju misli moje,

k'o pahulje što se roje

i odluče da zastanu

na tvom licu nasmijanu,

'mjesto mene da te maze,

da te vole, da te paze,

i od tebe ne odlaze.

Ljubi mamu, ljubi tatu,

i Bogdana, tvoga batu, 

nek vas život srećom kiti,

a Andjeo sa nebesa štiti!

                    Svome Daku

                Baka Kova

SVAKODNEVNICA

SVAKODNEVICA

Dok u ovom hladnom snegu

staroj babi noge zebu,

dok kroz namet pravi pute

i promrzle trlja ruke,

stalno misli na unuke!

Pod prozorom kvadrat leda,

pokliz'o se čak i deda,

psuje zimu, psuje sneg,

"đavola" što stvara led!

Eto tako svaki dan,

naporan i dosadan,

provodim u kraju mom,

u srcu vas noseć' svom!

Kraj šporeta baba prede,

dosadno je i bezveze,

a iz štale krava zove,

poželjela bistre vode.

Na prozoru maca Mica,

ogladnjela veselica,

doručak joj dati treba,

dok na kafu dođe deda.

A kokoške i kerovi

dosadni su k'o tvorovi,

niti nose niti laju,

samo jedu i debljaju!

                 Autor: Koviljka Bratić

NOĆNA MUZIKA

NOĆNA MUZIKA

Noćas mi se želja javi

da zasviram na gitari,

sjajne zvjezde dok trepere

dušu da mi razvesele.

Sjajni mjesec dok putuje

s nama noćas nek druguje,

vjetar neka širi jedra

zaboravljat' tugu treba!

Noć sa zorom kad se sretne

vjetar tugu nek odnese,

zrake Sunca kada sinu,

predaću im violinu.

                    Autor: Koviljka Bratić

VATRENE STIHIJE

VATRENE STIHIJE

Tužno pište sitne ptice male,

iznad gore vatrom smežurane.

Dim je gusti vidik pomutio,

malena im krila osušio.

Vatra plamti, jak je vjetar širi,

zmija šarka pod kamenom cvili,

a ježevi u lišću sklupčani

izgorješe k'o i šumski mravi.

Plamti vatra, plamen stabla liže,

kućama se primiče sve bliže,

gase ljudi, živote ne štede,

vatrogasne pristižu cisterne.

Noć se spušta, niko nema mira,

ljuti oganj svakom strah uliva,

gori zemljom osušena trava,

u panju se vatra razbuktava.

Ni kap vode ne nalaze ptice,

osušene da skvase kljuniće.

Dim za oči ujeda i guši,

svaka biljka polako se suši.

Duga suša uništi seljaka,

sad mu vatra zakuca na vrata,

zar je Gospod razum izgubio

pa ne vidi šta je učinio?!?

Žeđu mori, a sa vatrom žeže,

ne znam šta je od to dvoje teže!

Vuci krave razgone po kršu,

a medvjedi košnice urnišu.

                        Autor: Koviljka Bratić

TRAŽIM TE

TRAŽIM TE

Tražim te, tražim, uveli Nevene žuti,

po sjajnoj mjesečini, dok sve spava i ćuti,

Tražim te, a suza oko muti.

Tražim te u sniježnoj, hladnoj 

i ledom okovanoj noći,

tražim te uzalud, znam da nećeš doći.

Tražim te u tamnoj noći,

dok munje gromove zovu,

tražim te, nać' te ne mogu!

Tražim te, tražim u svakom danu,

svi te radovi zovu,

uzalud te tražim, nać' te ne mogu!

Tražim te po pašnjacima

gdje tvoje stado pase,

uzalud zovem, ne odazivaš se!

Tražih te noćas među zrikavcima,

što cvrče u sparušenoj travi,

tražih te uzalud, ti se ne javi!

Tražim te svuda, u svemu,

što oči mogu da vide,

ostavio si tragove a sad te nema nigdje!

Javi se, javi, uveli Nevene žuti,

ako me gledaš sa neba,

javi se, javi, pomoć mi tvoja treba!

                     Tražim te ...

BAKIN PRVAČIĆ

BAKIN PRVAČIĆ

Školsko zvono zazvonilo,

zaigrale klupe,

škola ti je zlato moje,

raširila ruke.

Zapjevale olovke,

bojice i teke,

danas moja Tinana

u školicu kreće!

Sakrivene petice

vire iz prikrajka,

da uskoče u sveske,

vrijednog prvaka.

Polazak u školu

čestita ti Baka,

nek' petice vire

iz tvoga torbaka!

Veseloj i zdravoj

s' puno đačke sreće,

nek' ti svaki trenutak

u školici teče.

Mahaću ti maramom

i "držati palce"

da te sreća prati

"BAKINO PRVAČE"!

Srećno!

     Voli te Baka

ŽAL

ŽAL

Selo moje, živopisni kraju,

žao mi je što te napuštaju,

mlade duše ne žele da žive

tamo gdje se obrađuju njive.

Svakom teška motika i kosa,

svak bi samo kompjuter da nosa,

brza kola, motore i lovu,

i kafiće, gdje čekaju zoru!

Ja te gledam s malenog brežuljka,

zraka sunca svaki kamen kupa,

a okolo planine u nizu,

čini ti se sve su tako blizu.

Sve nijemo, ništa se ne čuje,

samo kola po asvaltu jure,

stare duše umiru polako,

i ognjište ugasi se svako.

Ja te gledam i sa tugom živim,

ne znam čime srce da umirim,

povjetarac lako krilom tuče,

pokraj mene mirno spava kuče.

Stado moje na proplanku pase,

na moje se odaziva glase,

sa užitkom kida rosnu travu

i još slađe olistalu granu.

Predvečerje trista čari ima,

al' to nikog više ne zanima,

ja polako napuštam brdašce,

mome stadu danas dosta paše.

Utonućeš u tišinu nemu,

zvijezde će treperit' na nebu,

sa pticama zaigravat kolo,

sve dok jutro ne osvane novo.

                Autor: Koviljka Bratić