TEBI

TEBI

Kad bih mala ptica bila

jutros bih ti doletila,

kraj uzglavlja tvoga stala

i tiho te dozivala.

Ne bih mnogo glasna bila,

da te ne bih uplašila,

već polako, tiho, milo,

da otvorim srce živo.

Radost s tobom da dijelim,

da još patiš to ne želim,

jednoj brizi dođe kraj,

kupio je Todor stan!

Gledala sam bezbroj puta

dva ti oka zabrinuta,

dok nervozno ruke lomiš,

sebe grdiš, sebe koriš,

da sposoban nisi bio,

da im nisi priuštio

bolji život, veću sreću;

Sad ne pati tebi reću!

                                               Dao si im ljubav koja je vječna...

Tebi