PUT ŽELJA

PUT ŽELJA

Kroz gustu maglu i kišne kapi
nadam se da neće zalutati
poruka ova srcem satkana,
uvelom, starom rukom štampana.

Želim ti sretne dane mladosti,
sa puno zdravlja, uspjeha i radosti,
sa osmjehom svaki da ti počen dan
i da ti se ostvari zacrtani plan!

Sretan ti rođendan, statisti bore
uz topli pozdrav od Bake Kove!

TAMA

TAMA

Tiha noći što si tako tamna,

ne plašiš me, iako sam sama.

Zašto si sakrila sve zvjezdice male,

pa im nedaš noćas da se meni jave.

I ptice si ućutkala male,

pokrila ih ćebetom od tame,

po drveću noćas da ne lete,

da tišinu tvoju ne remete.

Vragolaste vjeverice sive

noćas neće hrastu krasti žire,

ni skakutat sa grane na granu,

prespavaće u trulome panju.

Ni plašljiva srna noćas neće

niz litice moći da se kreće,

jer kroz tamu ne zna naći put

a vreba je krvoločni vuk.

Sjajni mjesec noćas nema sjaja,

tvoja ga je nadjačala tama

pa ne može da pronađe put,

zbog toga je noćas zabrinut i ljut.

                    Autor: Koviljka Bratić

SAMA

SAMA

Noćas mi kišne kapi 

prozorska okna miju,

il' možda pomoć traže

od tame da se skriju?

Vjetar ih rasipa južni,

sa njima razbija zid,

vrapcima skloništa kvasi,

on nema razum ni stid.

O noći tamna, o noći duga

plaše me tvoji udari juga

i zlatne strijele što sijeku tamu

dok jakom gromu prate putanju.

Dok pljusak silan po krovu mlati

veoma sporo prolaze sati,

sa mnom se druže slike sa zida,

u mojoj duši svaka je živa.

Prolazi tako veče i sati,

časovnik stari na zidu mlati,

kazaljke sporo putanjom kruže,

one se barem sa brojkama druže.

                         Autor: Kovilja Bratić

ŠAPAT JESENI

ŠAPAT JESENI

Večeras slušam šapat

sparušenih listova zove,

vjetrić ih polako klati,

a selo malo duboko u san tone.

Zrikavci noćas zriču,

iz zemlje izvukli glave,

u noći traže utjehu

kad nema zelene trave.

Zaspale su ptičice male,

i one u snu vide spas,

zbog jake žege i suše

izgubile su glas.

Slijepi miš se mota

mušice hvata u letu,

a žaba gatalinka krekeće 

visoko u nekom drvetu.

Okupan sjajnom mjesečinom

brežuljak svaki ćuti,

a suvoj travi na proplanku

i mjesec smeta žuti.

Po starom dvorištu šetam,

sjenka me moja prati,

a pas i mačak žuti

na trošnoj leže klupi.

Ne tražim noćas ništa,

samo mi šetnja prija,

i tihi šapat vjetra

u noći što ćarlija.

                        Autor: Koviljka Bratić

JATO SOKOLOVA

JATO SOKOLOVA

Odgojila Majka

 jato sokolova,

a sad sebi kafu 

sama kuvat mora!

I dok kafu pije, 

svud mislima šeće,

šta u duši piše 

niko čitat neće.

Po sobi se mjesec igra,

svud prosuo zrake

i pita se kuda idu 

misli stare Majke?!

Poklanja joj sjajne zrake,

misli da poveže,

pod okriljem mjesečine

da se ne razbježe.

O mjeseče, lolo stara,

fenjera ti žuta,

pomozi im da se snađu,

pokaži im puta.

Dok odgovor od njih stigne,

ti na jastuk svrati,

kao i sad ja ću biti

zabrinuta MATI!

                                       Autor: Koviljka Bratić

ČUDAN IGRAČ

ČUDAN IGRAČ

Život je čudan igrač,

ovijen velom duginih boja,

i svakog tiho, nečujno,

s njim nekad ogrnut mora.

U njemu žive želje i strasti,

bore se mogućnosti i htjenja,

a on ti po svojoj želji,

neku duginu boju sprema.

Uzalud razum, borba i trud,

on za svakoga ima sud,

dijeli svoje tuge i strasti

koji su njemu jedino jasni.

Trudiš se, ideš željenom cilju,

a on te nečujno sa puta svrnu;

zastaneš, tražiš objašnjenje

a on nečujno sa tobom krene.

Zbunjen u trenu, okreneš glavu,

i kreneš na neku drugu stranu,

vrtiš se tako u začaranom krugu,

sve dok raskošnu ne izgubiš dugu!

                                    Autor: Koviljka Bratić

JASTUK

JASTUK

O jastuče moj mekani 

ti mi vjeran drug ostani, 

da ti kažem brige svoje, 

da razumješ srce moje. 

Čudnih misli puna glava, 

noćas mi se i nespava. 

Neznam šta se samnom zbiva, 

što me zebnja obuzima. 

Pomozi mi na trenutak, 

vrati me u sretni kutak, 

da ne lutam i ne brinem, 

kad ja sama neumijem. 

Pomozi mi, sad te molim, 

glupoj suzi da odolim, 

da zvjezdano nebo gledam, 

dok se mirnom sanku predam.

                                                                                    Duge noći ...

                                                                                    Autor: Koviljka Bratić

NEZABORAV

NEZABORAV

Sve ćeš moći zaboravit' 

osim ljubav pravu, 

a ona se nikad neće 

predat' zaboravu. 

Borićeš se sa mislima 

i noću i danju, 

al' ne možes zaboravit' 

ljubav čistu, pravu. 

Vremenom se mogu samo 

ublažiti boli, 

ali srce nikad neće 

prestati da voli. 

U život se mora ići 

podignute glave, 

a težak je svaki korak 

bez ljubavi prave. 

Izgubljeno ne vraća se, 

to je stvarnost prava, 

al' istinska ljubav prava 

u srcima spava!

                                  Autor: Koviljka Bratić

POZDRAV SA GOMILICA

POZDRAV SA GOMILICA

Evo majke stare čobanice, 

na vrh brda zvanog Gomilice. 

Na hrastovom odmaram panjiću, 

krave kreću ka malom ubliću. 

Za njima ću polagano i ja, 

brzo će mi početi serija. 

Zdravo bili i sretno u putu 

valja malo posjetiti kuću. 

Nek ožive sjećanja u trenu 

na ognjištu nezaboravljenu. 

S bistrog vrela ponesite vode 

u zaborav nedajte da ode. 

Rujna nek' vas probudi zorica, 

pozdrav šaljem sa vrh Gomilica. 

Voli vas Kovan! 

                                                                             Putnicima...

ISTINA

ISTINA

Ja bih danas htjela 

rosno cvijeće brati, 

al' šta mi vrijedi, 

kome ću ga dati? 

Unučice daleko mi mile, 

što bi cvijećem kosu zakitile. 

I unuci žive u daljini,

 da bi sa njim djevojke kitili. 

Mojoj miloj djeci, 

kud god koje kreće, 

s' interneta i mobilnog

miriše cvijeće. 

Šta da radim, ostavi me dragi, 

pa nek' vene cvijeće na poljani. 

Izniknuće iz korjena novo 

i poljanom cvjetaće ponovo!

                                  Autor: Koviljka Bratić

POZDRAV SA JUGA

POZDRAV SA JUGA

Behar se kruni 

sa džanje jedne, 

na kojoj rastu 

šljivice medne. 

Mirise behar, 

vjetar ga nosi, 

pada po mojoj 

sijedoj kosi. 

Za kosu mi zape 

jedna cvjetna grana, 

sa koje si ljetos, 

medne šljive brala. 

U tom trenu jasno 

vidjeh slike tvoje, 

pa se s' njima srce

razgovara moje. 

Sad pričam sa granom, 

moje čedo milo, 

dok latice nježne 

padaju u krilo. 

Riječi ti čujem, 

u duši mi zvone: 

"Doći ću ti bako 

i godine ove!" 

Zazujale pčelice 

po cvjetnome stablu, 

to i one govore: 

"Pozdravi nam ANJU!"

 Zatreperi sunce, 

ja mu molim zrake 

da ti pozdrav donesu

sa juga od Bake!

     Anjuški

         Baka Kova

ZA LJUBAV

ZA LJUBAV

Utonula sam u ovu

tamnu aprilsku noć,

nadam se da neću

stazama prošlosti poć.

Mjesec se skrio, 

svuda je tama,

večernjača na nebu 

treperi sama.

U mirnoj noći 

sve mirno spi, 

ja sebi postavljam 

pitanja tri. 

Šta je mjesecu, 

zašto se krije,

dal' možda suze

zbog nekog lije?

Dal' ljubav noćas 

nečiju skriva, 

pa zato neće 

noćas da sija?

Zašto je zvijezde 

uspavoo male, 

pa noćas svoje 

fenjere ne pale?

Dal' skriva suaki 

zaljubljeni par 

u tihoj noći 

da osvare plan?

Ako je tako 

krivit ga neću, 

nek' svako svoju 

pronađe sreću. 

U tihoj noci, 

cvjetnog aprila

nek' svaka ljubav 

dobije krila!

Za ljubav ...

               Autor: Koviljka Bratić

CVRČAK

CVRČAK

Na livadi pjeva cvrčak, 

miris širi plav različak,

crvene se bulke klate

i maslačak boje zlatne.

Bez oblaka nebo plavo,

povjetarac pirka samo,

leptirići puni sreće

nadlijeću poljsko cvjeće.

Dan je stvoren za užitak,

pjeva ševa, pjeva cvrčak,

po gori se pjesma ori;

ko ne voli život ovi?

Na proplanku pasu stada,

ispod hrasta traže hlada,

pastir svoju torbu driješi,

želli ručak da riješi.

Sunce plovi, vjetrić strli,

oblak sjedi na planini,

cvrčak braću probudio

i sve pjesmom zadivio!

                                  Autor: Koviljka Bratić

DIVAN DAN!

DIVAN DAN!

Daleko si od mog oka,

a u srcu živiš,

poruku ti ovu šaljem

da se sa mnom zbližiš.

Ona će ti mjesto mene

poželjeti sreću,

nije važno što te danas

zagrliti neću.

Nek te grli drago biće,

što ti Gospod dade,

zbog toga sam, srećo moja,

i ja srećna sade!

Zdravlje, sreća i napredak,

uvijek s tobom bili,

od loših te sila čuv'o

Vasilije Silni!

              Sretan ti rođendan

                          pozdravlja te i voli Kovan!

SIVO NEBO

SIVO NEBO

Sivo se nebo spustilo,

pritislo svaki krov,

iz njega sijeva munja

i silno orga grom.

Uporno pljušti kiša,

potekle bujice svud,

skakuću zrna grada,

po travi kojekud.

Prevarilo jutro žabu

što živi u panju,

pa izašla na brežuljak,

da prošeta na trenutak.

Sad bujični potok teče,

ne da žabi da se kreće;

korak napred, nazad tri,

ne zna žaba šta se zbi!

Sivo nebo kišu lije,

valjda prestat neumije,

a bujične vode plavne,

nose gnijezdo ševe male.

Nimalo im žao nije,

što sad ševa suze lije,

što je tužna pjesma njena

dok skakuće kraj busenja.

              Autor: Koviljka Bratić

MATURANT (BUBI)

MATURANT

Koračaj hrabro, koračaj smjelo

u novi dan i život ceo!

Krećeš u novi životni krug,

ostani čovjek i dobar drug.

Dječački dani brzo prozuje,

stig'o si eto do "Male mature"!

Sad pusti srcu samo da bira,

kojim ćeš putem do željenog cilja!

Razvijaj grane,  jablane viti,

nebeska sila neka te štiti.

Srećom i zdravljem krunis'o te Bog,

to si ti želje od scra mog!

                                    Bubo, voli te Baka!

SJAJ U NOĆI

SJAJ U NOĆI

Prosula se mjesečina

po zelenoj travi,

a na nebu sa zvjezdama,

slika se pojavi.

To je slika tvoga lika

u zvjezdanom ramu,

na moj prozor zasijala

rastjerala tamu.

U postelji mojoj mekoj,

na jastuku plavom,

gledala sam dugo sliku

u okviru sjajnom.

Putov'o je mjesec sjajni,

nečujno i tiho,

sa njim i ti otputova,

prelijepa sliko.

Što dolaziš da mi budiš

u duši sjećanja,

baš kada je godišnjica

našega vjenčanja.

Na trenutak zasij'o si,

rastjerao tamu,

a onda me u suzama

ostavio samu.

Suzama ću umit' lice,

ne treba mi voda,

pa u život idem dalje,

bez prisustva tvoga.

Sudbina je htjela tako,

i nije mi lako,

ne mogu te zauvijek

izbrisat' nikako!

3.6.2019. 

SRUŠENI RAJ

https://www.google.com

SRUŠENI RAJ

Bio je, bio cvjetni maj

kada je listao zeleni gaj.

Pticama malim bio je dom,

sluš'o im pjesmu i gromki poj.

Gnijezda mala krile su grane,

od jake kiše i žege sparne.

Ni kobac nije mog'o da nađe

malene ptiće što hranu traže.

Na listovima su leptiri mali,

šarena krila odmarali,

a kos je crni svakoga dana

tražio crviće ispod grana.

Nemirne ose zujalice 

i male gusjenice,

sve su voljele zeleni gaj,

to im je bio siguran stan.

Prošlo je ljeto i jesen stiže,

septembar kišne dane niže,

i čovjek neki u jednom danu

oduze život zelenom gaju.

Ostaše samo panjevi bijeli

i sitno granje rasuto po zemlji.

Odoše ptice, nestade gaj,

negdje će novi tražiti stan.

                  Autor: Koviljka Bratić

TEBI

TEBI

Kad bih mala ptica bila

jutros bih ti doletila,

kraj uzglavlja tvoga stala

i tiho te dozivala.

Ne bih mnogo glasna bila,

da te ne bih uplašila,

već polako, tiho, milo,

da otvorim srce živo.

Radost s tobom da dijelim,

da još patiš to ne želim,

jednoj brizi dođe kraj,

kupio je Todor stan!

Gledala sam bezbroj puta

dva ti oka zabrinuta,

dok nervozno ruke lomiš,

sebe grdiš, sebe koriš,

da sposoban nisi bio,

da im nisi priuštio

bolji život, veću sreću;

Sad ne pati tebi reću!

                                               Dao si im ljubav koja je vječna...

Tebi