NOĆNA TAMA
Čudno ćuti moje selo malo,
nekom čudnom tamom omotano,
jos čudnijom tišinom u noći
jedva čekam kad će jutro doći.
Čin'te nešto zvijezde iz tame,
da nam vuci kera ne izmame
i pojedu u zanosnom piru,
šta će onda da para tišinu?
Probudi se vjetre uspavani,
treni lišćem na cerovoj grani
bar nek šušti, nek mi nadu daje,
da se moje selo ne predaje!
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар