UPLAŠENI ZEKA
Pod malim trnom,
u suvoj travi,
savio logu
siv zeko mali.
Ja nisam znala,
pa krenuh tuda
i uplaši se od mene
ta mala glava luda.
Pospan i zbunjen
kroz trnje skače,
ne zna kud ide,
gdje će i šta će.
Žao je meni
malog zečića,
bojim se sretiće
staroga lisca.
Da li se snašao,
da li je živ,
ne znamo ni ja
ni suvi trn.
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар