PRIRODNA IDILA

fotografija: https://www.google.rs

PRIRODNA IDILA

Odmara mi danas duša,

kreketanje žaba sluša,

razigrane u ubliću

jedna drugoj priča priču.

Po ubliću alge plove,

pa im daju izazove

čas zarone, čas iskoče,

potom gromka pjesma počne.

Vjetrić pirka, sve polako,

talasa se voda tako,

punoglavce male štiti

da ih zmija ne uhiti!

Bjelouška digla glavu,

pa uživa na lokvanju,

i da vidiš njene sreće

vilin konjic kad naleće!

Jezikom mu savi krila,

doručak je obavila,

sad neka je vjerić ljulja,

dok još koji ne dozuja.

Neprestano vreva, graja,

u ubliću, od stanara,

poštovat se zakon mora 

i tu nema pogovora!

                    Autor: Koviljka Bratić