PASTIR

PASTIR

Putuju oblaci sivi,

nošeni krilima vjetra,

dok pastir brežuljcima rosnim,

sa stadom polako šeta.

Umoran i mokar, jedva

nogu za nogom vuče,

a topla, sitna kišica,

sve jače i jače tuče.

Nemirno stado vrlja,

trčkara tamo-amo,

ne da se umiriti

ni malo, al baš ni malo!

Sunce je danas, izgleda,

uzelo slobodne sate,

neda zracima svojim

pastiru na tren da svrate.

Sad sivi oblak cvjetiću

govori da krunu otvori,

neka se ne plaši kišice,

ona mu pere latice.

I dan polako izmiče,

umoran pastir uzdiše,

i stado vraća do tora, 

za danas dosta umora!

                             Autor: Koviljka Bratić