BEOGRADU
Beograde, na rekama dvema,
mojoj deci oduvek si želja!
Svako želi da u tvome krilu
hrani svoju porodicu milu.
Svetla tvoja i kulture mnoge
odmamiše najmilije moje,
nama starim ostaju sećanja,
kad su naša deca bila mala.
Beograde, grade u daljini,
o našoj se unučadi brini,
darivaj ih srećom i toplinom,
dobrim zdravljem i ljudskom vrlinom.
Beograde, dok se tebi dive,
uspomene moje će da žive,
od topline dečijih zagrljaja,
igre, graje i uzvika "Mama"!
Autor: Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар