MOM VOLJENOM JOVU
U tišini našeg doma,
krivudava pišem slova,
dok na zidu gledam sliku
i divim se umjetniku.
U albumu slike listam,
datume u uglu čitam,
prisjećam se sretnih dana,
večeras dok sjedim sama.
Porodično gledam stablo
svako lice nasmijano,
a sad svako tuga slama-
tebe nema među nama.
Otiš'o si bez pozdrava,
zatvorio plave oči,
zaboravit nikad neću
predvečerje hladne noći!
Sa tobom sam sahranila,
pola srca, pola duše,
oprosti mi što me sada
svakodnevno suze guše.
Bolujem i bolovaću,
tugovaću i plakaću,
voljeću te dok sam živa,
iako te zemlja skriva.
Ti sad drugi život živiš,
i nadam se da me vidiš,
da me tvoja duša prati,
pa bol moram izdržati.
Za pozdrav ti šaljem suze,
nek se one s tobom druže
umij s' njima lice svelo,
ljubavi moja trajna, život je tako hteo!
Tebi, voljeni moj
Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар