NEDOSTAJEŠ
Dvorištem našim jutros
šljivovi behar miriše.
a moje srce bolno
za tobom stalno uzdiše.
Behar se kruni malom poljanom,
ja suze brišem crnom maramom,
dušu mi moju dodatno ubija
tišina, nekad bučnih mašina!
Noževi oštri više ne bruje,
ostali trupci polako trule,
srce mi steže istina bolna
da se bez tebe živjeti mora.
Suze mi naviru same
dok zuji pčelica roj,
nedostaju mi toplina,
osmjeh i pogled tvoj!
Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар