ПОКЛОН
На столу стоји здјела,
од стакла је изливена,
у облику мајске руже,
да се воћем из ње служе.
Тај лијепи цвијет плави,
у знак пажње и љубави
својој баки полониле
унучице моје миле.
Здјелу чувам, мјењам воће,
нек се служи ко год хоће,
ал' мијењат бака неће
љубав што јој срце креће.
Још топлина груди грије,
грлите ме обадвије,
још осјећам око врата
ваше руке врједне злата.
Вољеним унучицама
Аутор: Ковиљка Братић
Нема коментара:
Постави коментар