Nekada "posle" ne postoji. Hvala ti što si nam oplemenjavao dane.
Počivaj u miru, Debeli ...
JEŽ
Malog ježa zaboljele none,
mome Gliši donoseć' bombone!
Od muke se skupio u klupče,
nad njim laje razjareno kuče.
Jež se skuplja, bodlje mu se šire,
ne smije ga kuče da uštine!
Borba ljuta u hrastovu žbunu
uzbunila na drvetu žunu.
Kljunom kuca po kori na deblu,
kuče pogled usmjeri ka njemu;
zaboravi ježa u grmenu,
postiđeno u kućicu krenu.
Odmorio ježić u žbuniću,
prespavao u hrastovom lišću;
ujutru će ponovo da krene,
da donese Gliši karamele!
Autor Koviljka Bratić
Нема коментара:
Постави коментар