субота, 11. март 2017.

JEŽ


Nekada "posle" ne postoji. Hvala ti što si nam oplemenjavao dane.
Počivaj u miru, Debeli ...

JEŽ

Malog ježa zaboljele none,
mome Gliši donoseć' bombone!
Od muke se skupio u klupče,
nad njim laje razjareno kuče.

Jež se skuplja, bodlje mu se šire,
ne smije ga kuče da uštine!
Borba ljuta u hrastovu žbunu
uzbunila na drvetu žunu.

Kljunom kuca po kori na deblu,
kuče pogled usmjeri ka njemu;
zaboravi ježa u grmenu,
postiđeno u kućicu krenu.

Odmorio ježić u žbuniću,
prespavao u hrastovom lišću;
ujutru će ponovo da krene,
da donese Gliši karamele!

                         
                                  Autor Koviljka Bratić


Нема коментара:

Постави коментар