OLUJA

OLUJA

Noćnu tamu munja para,

grom tišinu narušava, 

a olujni vjetar tuče

u prozore naše kuće.

Struje nema, sjedimo u mraku,

uz malenu petrolejsku lampu,

grom okolo rastjeruje munje,

rika mu se nadaleko čuje.

Djed je stari zapalio lulu,

stalno psuje gromove i struju,

pod šporetom stari mačak drjema,

i poslednja bilja dogorjeva.

Lampa cili, gasi se od dima,

a Zelov se u vrata nabija,

sav se trese od grmljave ljute,

u kuću bi on da se uvuče.

Sve prepali gromovi i munje,

sve se skrilo, ništa se ne čuje,

samo kiša neprestano lije,

samo ona kretati se smije.

                                      Autor: Koviljka Bratić