MAJČINE BRIGE

MAJČINE BRIGE (ZEBNJA)

Veče se spušta, proš'o je dan,

Selo će poći u tihi san;

A mati jednoj ova će noć

Sa strahom i brigom, besana doć!

Skupljala majka u grudi brigu,

Ne može više, djeca joj idu.

Hrabrosti nema suze da skrije,

Oko je izda, što nije prije!

Starici jednoj tijesne grudi,

Unučad mora da poljubi,

Da im poželi srećan put,

Umorna ruka drhti k’o prut!

Vesela svraka, u tome trenu,

Zaklikta glasno na njenom tremu,

Kao da hoće da joj se ruga -

Čemu ti suze, briga i tuga?!

Vesela ptico, prošapta mati,

kud god ko ide, kući se vrati!

U mojoj duši zima je hladna -

Osmoro djece ispraćam sada!

Skoro će ponoć, avgust je sada,

Odlazak njihov teško mi pada.

Pa zato, ptico, oprosti mati,

što svoju djecu sa suzom prati.

Zaklikta švraka, uzleće malko,

Kao da kaže: “Oprosti Majko!”.

Onda se diže na krila laka,

Sa svojom zebnjom ostade majka!

Autor: Koviljka Bratić